ДИЗАЈН У ЕНТЕРИЈЕРУ –ДОБРА ПРАКСА И ТРЕНДОВИ У АРАНЖИРАЊУ ЦВИЈЕЋА

ДИЗАЈН У ЕНТЕРИЈЕРУ –ДОБРА ПРАКСА И ТРЕНДОВИ У АРАНЖИРАЊУ ЦВИЈЕЋА

 

Цвијеће је увијек било присутно уз човјека и увијек је симболизовало љепоту,узвишену и савршену. Од првобитног украшавања посуђа цвијетним орнаментима ,па зидова и подова у разним техникама којима се историја умјетности одувијек бави,цвијеће је слузило као декор у свим сегментима живота,од рађања до умирања. У почетку ливадско а онда гајено и култивисано.И као и све области живота , тако је и ова , цвјећарска, подложна промјенама зависно од моде ,стила и богатства друштва у којем је заступљена.

Наше друштво се промијенило и наш се живот промијенио али потреба за цвијећем је остала.Како смо се више окретали интернет култури, тако је индивидуализација постајала јача и потреба за доминантним властитим декором се увећала дотле да постаје персонални печат савременог човјека. У богатијим друштвима запада цвијеће као декор је и декор а и демонстрација друштвеног статуса. У нашем друштву је то још увијек декор због декора, цвијеће је украс,љепота за око и присутно је увијек као жеља и тежња ка љепшем,било да се поклања или је дио цјелокупног дизајна простора који подразумијева друштвени скуп.

Наша тема јесте резано цвијеће као естетски и психолошки моменат извјесног догађања. У нашој култури се не може причати о филозофском погледу на зивот преко разнобојних латица њезних биљки јер сам живот нашег народа какав је био ни изблиза није допуштао нити имао простора за такав приступ. Али без обзира на то,постојала је стална веза и љубав и поштовање цвијета кроз ношњу,пјесму и причу при чему је даривање цвјетова симболично указивало на увијек добру намјеру и добру поруку.

Зато се код нас и до данас очувала потреба даривања цвијећа не зато што то бонтон прописује,него зато што то оног који дарује потврђује као особу која жели добро. А на сличан начин и само украшавање простора цвијећем шаље исту поруку онима због којих је украшавано а то је опет порука добрих намјера. Врхунац ових значења јесу свадбени моменти у којима се одвајкада пјесмом ,игром и цвијећем жељела само успоставити добра вибрација будућем заједничком животу односно опет порука добрих намјера.

Кад се све ово упрати данас и то за одређено вријеме које представља радни вијек једног цвјећарског дизајнера,створи се својствен приступ проблематици исказивања потреба и жеља и порука које оне носе. Цвјећари као занатлије су врло добродошли у урбаним срединама али нису сви цвјећари и дизајнери. Само они који су насли свој искрен приступ проблематици усклађивања жеље и поруке могу рећи да су спона између дародавца и примаоца поруке која се цвијећем исказује-поруке добре намјере.

Да би се остварила порука добра ,сваки дизајнер има своје особености и своја сазнања преко којих успијева да искаже замисао. То је ,на крају,изграђени сопствени стил и техника који добијају улогу алата помоћу којих се трајно одржава веза замишљено-остварено. У нашој средини је неопходно потребно извјесно вријеме којим се стиче повјерење према дизајнеру,с тим што то повјерење није обавезно трајно.Дизајнер је обавезан да повјерење стално његује у смислу да мора знати да нагли прелети,брзи преокрети ,преамбициозни пројекти,предалеки видици и слично нису дозвољени јер наши купци су врло неповјерљиви према свему томе.То не значи да промјене нису прихваћене него значи да морају бити добро одмјерене прије неголи се почну примјењивати.

За тридесет година рада у нашој средини,наш тим је изградио стил рада који је доста добро прихваћен од свих структура друштва.Изглед производа се мијењао како је вријеме пролазило али сами принципи рада и техника рада је у суштини остајала уједначена.

Цвијетни аранжмани који су код нас заступљени могу се сврстати у одређене категорије и то:

  1. Поклон аранжман – букет

-корпа

-аранжман у посуди

  1. Стони аранжман –кућни

-за јавне употребе

3.Намјенски аранжман -славски,празнични

-свадбени

-погребни

Да би се било који аранжман направио,потребно је добро познавати врсте цвијећа као и њихову трајност и могућност набавке у одређеној сезони.Уз познавање врста,потребно је познавати и неке принципе аранжирања,како би се ,на крају,добио производ који це се свидјети и купцу и посматрачу.Улога правог дизајнера и јесте у овом моменту а то је да није сврха рада само продати производ,него створити дјело које је само за себе лијепо и квалитетно и које це имати улогу и када више не буде роба.

 

Први принцип аранжирања –НАМЈЕНА

Да бисмо направили аранжман,морамо знати смјерницу ка чему треба ићи,јер овим цемо истаци одреднице рада.

Други принцип аранжирања-БАЛАНС

Аранжман може бити симетричан и асиметричан.Уколико је симетричан,мора изгледати исто из сваког угла гледања.То је добар симетрични дизајн.Важно је да тежина аранжмана буде иста на свим странама.Уколико је асиметричан,иако су материјали и боје различити са различитих страна,важно је да као цјелина то буде уравнотежено.

Трећи принцип аранжирања- пропорција

Пропорција је количина цвијећа која се користи у односу на друге материјале који се употребљавају при аранжирању.Цвјетови су међусобно повезани бојом,обликом,величином,текстуром.Добар цвијетни аранжман подразумијева добре пропорције материјала у себи.

Четврти принцип аранжирања – РИТАМ

Ритам је помјерање сатавних елемената,примјетно или непримјетно.Може се постићи убацивањем нових елемената,грана,листова,декоративних детаља и др.

Пети принцип аранжирања- ХАРМОНИЈА

Хармонија пружа задовољство .Настаје када сви елементи аранжмана заједно дају консонантан изглед. Све што је унијето у аранжман треба да даје склад и цјелину која сама пружа слику нечега реченог.

 

Кад се све ово испоштује при изради цвијетног аранжмана,можемо рећи да смо цвјећари дизајнери. А за саму израду неопходно је познавати одређене технике рада са цвијећем. Техника је доста индивидуална мада се мора почети са неким већ провјереним искуством.

Прво је неопходно припремити сав материјал на једно мјесто да би био лако доступан при изради.То укључује и биљни материјал а и алат,посуде ,спужве наквашене,везива,жице,ампуле ,хартије,посуде и све што ће бити потребно.

Друго-створити представу изгледа будућег аранжмана или га скицирати на табли одређеној за тај посао.Дакле,прије почетка ,морамо знати ста правимо.На тај начин олакшавамо посао и смањујемо могућност непожељног скраћивања цвијетних дршки а самим тим ће се свака биљка наћи на свом мјесту.

Треће- припремити посуду, корпу или подлогу за спужву.Уколико је уз цвијеће потребно уградити елемената као што су пиће,слаткиши и сл.,то се поставља у корпу и добро учвршћује да не би ни на најмањи покрет могло да се помјери. Ова техничка обрада има веома битну функцију јер се било каквим помјерањем или испадањем из замишљеног облика губи повјерење а у супротном,приликом испадања ,ствара проблеме купцу који су у ситуацији свечаних тренутака чак неопростиви и непоправљиви,не само за њих него и за читав цвјећарски еснаф.Након једног немилог догађаја,нико себи неће дозволити наново непријатност и тешкоћу.Нити оставити могућност да се то поново догоди. Једноставно-избјећи ће и цвијеће и тиме себи осигурати мир.Тако да се ови пратећи елементи постављају у провјерену корпу,са добром и чврстом дршком,добро их учврстити а не оштетити при томе.Након припреме,учвршћује се спужва тако да се не смије касније,током рада, помјерати. Мора бити оцијеђена да сувишна вода не би стварала компликације на одредишту или чак у транспорту.

Кад је подлога припремљена,почиње се са слагањем цвијећа.Најприје се у основи дјелимично покрије спужва пратећим зеленилом а онда се највећим односно најдужим цвјетовима даје габарит и носећа конструкција цвијетном аранжману. Овим распоредом у старту одређујемо равнотежу аранжману.

Сљедећи кораци јесу додавање нижих односно краћих цвјетова док не утрошимо оно што је планирано. Скраћивање цвијетне дршке се ради тик пред забадање у спужву и то са претходним одмјеравањем сто је приношење цвијета до аранжмана и процјена оком до које дужине је могуће сјећи.

Док се цвијеће слаже,додаје се пратеће зеленило,које покрива подлогу.Кад је све сложено, додаје се конструктивно зеленило,које употпуњује хармонију и обезбјеђује склад.

Машне,ако су планиране, додају се на самом крају,и праве се тад када се додају да би биле одговарајуће мјесту гдје ће се налазити. Обавезна је мања дршка на коју се причврсте јер тако машна добија самосталност и дјелује као конструктивни елеменат што она и јесте.На машну се додаје лого дизајнера или цвијетног салона који је радио.

 

Вера Вуковић – Бојановић, дипл.инж.пејз. арх.

 

 

 

Објављено 19/02/2017 у 13:57

Аутор: Sofija Bojanovic